ВЕШТАЧКИ ГРАЂЕВИНСКИ МАТЕРИЈАЛИ
Вештачки материјали су они материјали који се не могу у природи наћи, већ се добијају посебним технолошким поступцима, а то су цемент, гипс, опека, бетон….
Бетон је сложен материјал који се добија мешањем агрегата (песак, шљунак, туцани камен) и везивног материјала (цемент) и воде. Бетон се справља машинским путем и своди се на мешање и правилно дозирање компоненти.
За 1 m3 бетона је потребно: 350 kg цемента, око 1100 kg шљунка, око 800 kg песка и око 200 литара воде.
Бетон се употребљава за изградњу путева, мостова, темеља, камених блокова итд. Бетон је житка маса и потребно га је излити у калупе, оплате од дрвета. Бетон постаје тврд након 7 дана, а потпуно очвршћава након 28 дана.
Вештачки материјали су они материјали који се не могу у природи наћи, већ се добијају посебним технолошким поступцима, а то су цемент, гипс, опека, бетон….
Бетон је сложен материјал који се добија мешањем агрегата (песак, шљунак, туцани камен) и везивног материјала (цемент) и воде. Бетон се справља машинским путем и своди се на мешање и правилно дозирање компоненти.
За 1 m3 бетона је потребно: 350 kg цемента, око 1100 kg шљунка, око 800 kg песка и око 200 литара воде.
Бетон се употребљава за изградњу путева, мостова, темеља, камених блокова итд. Бетон је житка маса и потребно га је излити у калупе, оплате од дрвета. Бетон постаје тврд након 7 дана, а потпуно очвршћава након 28 дана.
Бетони могу бити армирани, преднапрегнути, обични и лаки.
Обични бетон се употребљава за темеље, стазе тј. за објекте који су изложени притиску. Лаки бетон се употребљава за објекте који не захтевају велику чврстоћу, већ добру топлотну и звучну изолацију, а то се постиже додавањем материјала који је лакши од шљунка, а то је шљака или дробљена опека. Армирани бетон се добија тако што се пре изливања бетонa у оплате, стави арматура и служи за израду објеката која треба да поднесу велика оптерећења. Преднапрегнути бетон се добија тако што се челична арматура подвргнe напрезању супротном од смера деловања притиска, он је много јачи од армираног бетона.
Обични бетон се употребљава за темеље, стазе тј. за објекте који су изложени притиску. Лаки бетон се употребљава за објекте који не захтевају велику чврстоћу, већ добру топлотну и звучну изолацију, а то се постиже додавањем материјала који је лакши од шљунка, а то је шљака или дробљена опека. Армирани бетон се добија тако што се пре изливања бетонa у оплате, стави арматура и служи за израду објеката која треба да поднесу велика оптерећења. Преднапрегнути бетон се добија тако што се челична арматура подвргнe напрезању супротном од смера деловања притиска, он је много јачи од армираног бетона.
Керамички материјали
У керамичке материјале спадају опеке (цигле и блокови), цреп, керамичке плочице и керамичке цеви.
Опека је материјал који се производи од глиновите земље која се ситни, гњечи и меша са водом, а потом се обликује у стандардне димензије 25*12*6,5 сm.
У керамичке материјале спадају опеке (цигле и блокови), цреп, керамичке плочице и керамичке цеви.
Опека је материјал који се производи од глиновите земље која се ситни, гњечи и меша са водом, а потом се обликује у стандардне димензије 25*12*6,5 сm.
Фасадна опека користи се за израду фасада, које након зидања није потребно малтерисати. Површине фасадне опеке су глатке, а ивице праве и оштре. Може бити пуна и шупља, а димензије су јој исте као и код обичне опеке.
Шупља опека је бољи звучни и топлотни изолатор пошто у својој структури има шупљине правилног облика, због чега је лакша од обичне опеке.
Силикатна опека је беле боје и најчешће се користи за израду фасада зграда, као и фасадне опеке.
Шупља опека је бољи звучни и топлотни изолатор пошто у својој структури има шупљине правилног облика, због чега је лакша од обичне опеке.
Силикатна опека је беле боје и најчешће се користи за израду фасада зграда, као и фасадне опеке.
Блокови су материјали који су по димензијама већи од опека, добри су звучни и топлотни изолатори, а могу бити шупљи, бетонски и лаки.
Монте су посебно обликовани елементи који се постављају између ферт гредица па се све то залива бетоном и добија се међуспратна конструкција.
За покривање кровних површина користе се цреп и тегола. Цреп се ради слично опекама. Изграђује се печењем или пресовањем. Може бити разних облика и профила.
У задње време се за покривање кровова се користи и асфалтни цреп-тегола.
Керамичке плочице израђују се од глине, каолина, песка и других додатака, пресовањем у челичним калупима под великим притиском и печењем на температури вишој од 900 степени. Постоје зидне и подне керамичке плочице. Површине могу бити равне и глатке, али и рељефне. Горња површина је глазирана. Лако се чисте и одржавају, не пропуштају влагу, па се зато користе за облагање зидова и подова у просторијама где постоји водоводна инсталација.
Керамичке цеви израђују се углавном као димњачке цеви, цеви за прикупљање и одвођење подземне воде – дренажне цеви и цеви за одвођење отпадних вода – канализационе цеви.
Керамичке цеви израђују се углавном као димњачке цеви, цеви за прикупљање и одвођење подземне воде – дренажне цеви и цеви за одвођење отпадних вода – канализационе цеви.
Везивни материјали
Везивни материјали се добијају печењем одређених врста стена, при чему настају хемијске промене у структури материјала. У контакту са водом очврсну везујући материјале као што су шљунак, песак, опека и др. У ову групу спадају: креч, цемент и гипс.
Креч је најстарији везивни материјал. Добија печењем камена кречњака на температури од 1000 °C до 1200 °C. Тако добијени креч се назива живи креч. Живи креч се „гаси” додавањем воде уз стално мешање. Када се помеша са песком и водом добије се малтер. Креч помешан са водом користи се за кречење зидова зграде.
Цемент је основни везивни материјал у савременом грађевинарству. Добија се од две компоненте: глине и кречњака (лапорац) који се пеку у ротационим пећима на температури од око 1400 °C. После печења охлађена маса се меље у фини прах и пакује у папирне џакове од 50 kg.
Гипс је такође везивни грађевински материјал. Добија се печењем гипсаног камена (садре) на температури од око 180 °C. После печења се меље у фини прах и пакује у водоотпорну амбалажу.
Везивни материјали се добијају печењем одређених врста стена, при чему настају хемијске промене у структури материјала. У контакту са водом очврсну везујући материјале као што су шљунак, песак, опека и др. У ову групу спадају: креч, цемент и гипс.
Креч је најстарији везивни материјал. Добија печењем камена кречњака на температури од 1000 °C до 1200 °C. Тако добијени креч се назива живи креч. Живи креч се „гаси” додавањем воде уз стално мешање. Када се помеша са песком и водом добије се малтер. Креч помешан са водом користи се за кречење зидова зграде.
Цемент је основни везивни материјал у савременом грађевинарству. Добија се од две компоненте: глине и кречњака (лапорац) који се пеку у ротационим пећима на температури од око 1400 °C. После печења охлађена маса се меље у фини прах и пакује у папирне џакове од 50 kg.
Гипс је такође везивни грађевински материјал. Добија се печењем гипсаног камена (садре) на температури од око 180 °C. После печења се меље у фини прах и пакује у водоотпорну амбалажу.